Врсте ГРАЂЕ

ЖИЧКИ БЛАГОВЕСНИК "Ево, честити читаоци и драга браћо, Жичког благовесника! Он вам долази и Благу вест носи. Он од Свете Жиче доходи и доноси светост и живот. Он израста на изворима Светосавским и духовну свежину излива, да запоји жедне душе е да би се освежиле и плодоносне биле. Он се извија из гора светих, окићених дивним светињама Немањићским, и мир међу завађене носи, да би одбацили раздор а пригрлили братску љубав и слогу. Он се рађа и уздиже овамо где се вазда чувала чистоћа Српског православља и носи белину, светлост и сладост Светог Православља, да убели, осветли и заслади душу народа нашег е да би вазда био чист као бели снег зеленим Столовима, светао као јутарњи зраци мајског сунца а сладак и милозвучан као хорови безбројних анђела око престола Свевишњега. Ево Жичког благовесника, који Благу вест носи!" Овим речима је Управа тј. Свештеничко удружење Епархије жичке у првом броју Жичког благовесника (јануар 1939) објавила излажење новог/старог часописа који је све до тада носио назив Преглед цркве Епархије жичке. Уз благослов владике Николаја Велимировића часопис Преглед цркве Епархије жичке покренут је 1918. године у Чачку, тадашњем седишту Жичке епархије и канцеларије Духовног суда. Лист је под тим именом излазио све до 1939. године када мења назив у Жички благовесник. Пет година раније седиште Епархије премештено је у Краљево. Као што се наводи у уводнику првог броја Благовесника часопис Преглед је током две деценије излажења био доступан само свештеницима Жичке епархије и мало броју свештеника других епархија. Међутим, интересовање за садржај часописа је током година вишеструко превазишло тираж у коме се до тада штампао, али се и структура читалаца променила. То више нису била само свештена лица већ и "световњаци". Стога је часопис морао да претрпи "мање реформе" притом задржавши основни задатак - да буде "носилац и разносилац Светог Јеванђеља - Благе вести". С обзиром на већи број часописа, и то не само црквених, који су у то време носили назив Преглед Управа се одлучила за ново, препознатљиво име које је морало бити "зрачно и привлачно а његова садржина мора разбуктавати пламену љубав и ревност за једино спасоносно - Свето Православље" Тако је Преглед добио достојан наставак у Жичком благовеснику у коме су, поред владике Николаја Велимировића који је углавном био заступљен беседама и посланицама, своје радове објављивали и други јеромонаси, монаси, свештеници али и световна лица. Часопис је излазио једном месечно настављајући исту динамику излажења као и Преглед. Прве године (1939) под новим именом одштампано је 7 бројева, с тим што је последњи заправо био двоброј (јули-август). Следеће, 1940. године, часопис је излазио без прекида, сваког месеца, да би 1941. године, с обзиром на почетак рата и велику немаштину која је владала, изашла само два броја - јануарски и фебруарски. Часопис је поново покренут тек после 56 година (1997), и то на жељу тадашњег владике жичког, г. Стефана Боце. Главни и одговорни уредник Жичког благовесника од броја 1 (1939) до броја 1 (1940) био је свештеник Драгослав Обућина, а затим ту функцију преузима Алекса Тодоровић. Часопис је од почетка штампан у Крагујевцу, у штампарији П. Н. Х. З. Од броја 1 до броја 5 1940. године, лист се штампа такође у Крагујевцу, али у штампарији „Шумадија“, да би, од 6. броја исте године, штампање настављено у Краљеву, у штампарији „Студеница“. На иницијативу и ангажовањем библиотекарке Ане Воштинић почиње сарадња завичајног одељења краљевачке библиотеке са Библиотеком Српске патријаршије. Уз изграђено међусобно поверење и љубазношћу њеног управника мр Зорана Недељковића библиотекарки је омогућен приступ оригиналним примерцима Жичког благовесника као и Прегледа цркве епархије жичке. Дигитализовани су сви бројеви ових часописа а обиман посао скенирања грађе поверен је војницима на цивилном служењу војног рока у Библиотеци. Библиотекари завичајног одељења перманентно раде на прикупљању оригиналних примерака Жичког благовесника. Тренутно је корисницима на располагању предратних 10 бројева и то: бр. 2 (фебруар 1939), бр. 3 (март 1939), бр. 4 (април 1939), бр. 5 (мај 1939), бр. 6 (јун 1939), бр. 1 (јануар 1940), бр. 2 (фебруар 1940), бр. 3 (март 1940), бр. 4 (април 1940) и бр. 10 (октобар 1940).



29. НОВЕМБАР "29. НОВЕМБАР орган Среског и Градског народног фронта" почео је да излази 29. новембра 1947. године. Власник листа је Срески и Градски одбор народног фронта, а одговорни уредник је Лазар Јовановић. Лист се штампа у Штампарији К. И. П. Јединство у Краљеву. На основу датума излажења лист је објављиван, отприлике, на сваких десетак дана или трипут месечно што од броја 18 и стоји у заглављу листа као обавештење о динамици излажења. Од броја 31. "29. новембар" се штампа у Штампарском предузећу ГНО-а.



ЧАСОПИСИ Збирку часописа, који су издвојени из периодике као посебан тип грађе због каталошког описа, чине часописи објављивани на подручју чија је површина варирала, не само по величини, већ и по правцу простирања, што је последица како померања административних граница, тако и надлежности институција чији рад часописи прате.



ЧЛАНЦИ Збирка чланака представља избор из часописа, без обзира на место њиховог објављивања, па и језик. Битно је да се чланак бави темом везаном за Краљево или Краљевчане. Чланци су аналитички обрађени и могу да се претражују по аутору, теми и кључној речи уз употребу додатних критеријума као што су место, време и језик којима се сужавају резултати претраге.



КРАЉЕВАЧКЕ НОВОСТИ почињу да излазе 27. јуна 2007. године, као недељник чији је оснивач и издавач AIM International d.o.o. из Београда. Главни и одговорни уредник је Зоран Николић. Дан излажења је среда. После шест година, 26. јуна 2013. године, излази последњи штампани број Краљевачких новости, а наставља да живи само онлајн издање.



КРАЉЕВАЧКЕ ВЕСТИ су у папирном облику почеле да излазе од 19. броја. Издавач је био Про Медија Краљево. Главни и одговорни уредник је био Предраг Марковић. Недељник је излазио уторком. После 12 бројева, тачније од 25.12.2007. године, када излази последњи штампани број, Краљевачке вести се поново јављају само у онлајн облику.



КРАЉЕВО И КРАЉЕВЧАНИ Добро дошли у виртуелну библиотеку завичајног одељења Народне библиотеке "Стефан Првовенчани" у Краљеву. Веб апликација "Краљево и Краљевчани" део је пројекта "Краљевачка медијатека" реализованог средствима Министарства културе Србије и краљевачке библиотеке током 2016. године. Пројекат има за циљ да завичајну грађу учини доступном што ширем кругу корисника, као и да је учини претраживом по неколико критеријума - наслов, аутор, тема и кључна реч, језик, место и време. Такође, грађу је могуће претраживати по типовима и врстама или свеукупно, кроз општу претрагу. Завичајно одељење постоји од 1976. године и сакупља књижну и некњижну грађу о Краљеву и Краљевчанима. За почетак рада на дигитализацији грађе узимамо септембар 2006. године када је потписан уговор са др Гораном Миодраговићем о изради деск апликације за претрагу и обраду завичајне периодике. Нацрт библиотечких захтева направила је библиотекарка Емилија Димовска и та сарадња је резултирала комплетним софтвером за обраду књижне, некњижне грађе и периодике, отуд смо му дали име КНП софтвер. Веб пандан овом софтверу (у мери у којој је то могуће на вебу), израдио је др Селвер Пепић. Дигитализација грађе, као и унапређивање софтвера су перманентни процеси, важно је да смо их започели, а радимо на томе да их учинимо трајним.



КРАЉЕВСКИ ГЛАСНИК је почео да излази 14.09.1933. као недељник који излази четвртком. У поднаслову је стајало да је Краљевски гласник "независни недељни орган", а власник и одговорни уредник био је Владимир Т. Радичевић, адв. приправник, потом адвокат, из Карађорђеве улице 9а. Од 4. броја, власник и одговорни уредник Краљевског гласника, који сада има поднаслов: "независан недељни лист" је Иво Грабовац, суплент, са адресом: Цара Лазара 36. Од броја 18, Краљевски гласник излази недељом. Свих 19 бројева Краљевског гласника којe библиотека има, копије су набављене захваљујући великом ентузијазму краљевачке библиотекарке Јасне Обрадовић и љубазности колега из Националне и свеучилишне књижнице у Загребу где се чувају оригинални примерци.



ОКТОБАР Лист за књижевност, уметност и културу, како стоји у поднаслову месечника, почео је да излази у априлу 1966. године. Издавач је био Клуб младих писаца и Културно-пропагандни центар Краљево. Главни и одговорни уредник је Богдан Мрвош, а техничко-уметничка опрема "Атеље четворице" коју су чинили: Стеван Арсић Стив, Р. Дугалић, Милорад Маравић и Ђорђе Симић. Лист штампа "Слово" на 16 страна. У 2. броју издавач је променио име у Клуб младих писаца у Краљеву. Од броја 10, изашлог у јануару 1967. године, поред наслова стоји: књижевност, уметност, култура, а издавач листа је Књижевни клуб "Октобар" у Краљеву. У јануару 1968. од броја 22, главни и одговорни уредник је Драган Илић, док техничко-уметничку опрему листа раде Милорад Маравић и Ђорђе Симић. Од броја 44, објављеног у новембру месецу 1969. техничко-уметничка опрема се не помиње, а главни и одговорни уредник је Милан Дачовић. У фебруару 1970. излази двоброј 47-48, а као ликовно-уметнички уредник наводи се академски сликар Павле Поповић, док је Драган Илић технички уредник. У следећем двоброју, 53-54, као технички уредници наводе се Милорад Маравић и Ђорђе Симић. Од броја 56 главни и одговорни уредник је Петар Вулић, а техничко-уметничка опрема поново је поверена Милораду Маравићу и Ђорђу Симићу. Нажалост, библиотека не поседује годиште Октобра из 1972. и нема никаквих података о томе ни да ли је Октобар излазио, све до јула 1973. када се јавља нова серија и излази број 1. И даље стоји на насловној страни информација да лист излази једном месечно, али се као и претходних пар година јавља све већи број двоброја. Издавач је Културно-просветна заједница у Краљеву, главни и одговорни уредник је Радован Миловић, а ликовно-уметничка опрема је дело Милана Ђокића. Октобар штампа "Глас" из Београда. У Октобру број 5 из 1974. године ликовно-уметничку опрему ради Милорад Михаиловић, а Октобар поново штампа "Слово" из Краљева. У броју изашлом у октобру 1975. године више не стоји да лист излази месечно. Такође, стоји и информација, година излажења: X. Нема обавештења о томе да је Октобар постао годишњак, већ се у импресуму појављује само назнака: Посебно издање Повеље "Октобра" и обавештење да лист излази повремено. Главни и одговорни уредник је Јован Марковић. Наредних неколико бројева Октобра изашло је у наредних неколико година. Нова промена је 1985. године када је главни и одговорни уредник Милан Дачовић, издавач Октобра је Народна библиотека - Краљево, а лист штампа ГИРО "Слово". Број из 1986. године штампао је "Глас" у Београду. Број из 1987. штампа "Слово" у Краљеву. Следеће године, 1988. Октобар је поново штампан у Београду, у Просвети, а технички уредник је био [Предраг] Драгић Кијук Године 1989. као и 1990. изашли су последњи бројеви Октобра, а главни и одговорни уредник био је Владимир Шекуларац, а ликовна опрема дело Драгана Пешића.



ПЕРИОДИКА - публикације које се континуирано појављују у одређеном временском интервалу, периодично па се тако у библиотечкој теорији прецизније означавају као серијске публикације или континуирани извори, а чине их - новине, листови, гласници, службени гласници, школски листови, летописи, статистички годишњаци...



ПРЕС КЛИПИНГ - новински исечци спадају у ситан документациони материјал, али како су то углавном новински чланци, придружили смо их ПЕРИОДИЦИ. Хемеротека о Краљеву и Краљевчанима броји око 30.000 папирних исечака које је за библиотечке потребе скупљала агенција "Press clipping" од 1977. године до 2000. године. Од 2000. године до 2005. прес клипинг је скупљан спорадично, од стране библиотекара да би од 2006. постао редовни део посла радника завичајног одељења. Од 2009. године прес клипинг се обрађује само електронски и претражив је по аутору, теми и кључној речи, месту, времену, језику...